:: Čarobnjak forum :: > :: Talenat :: > :: Književnost :: Tema: Pravopis, gramatika

[Founder]

Mislim da je ovakva tema uvek potrebna. U ovoj temi mozete postavljati vasa pitanja, dileme, trileme. Mozete komentarisati neke greske sa kojima se stalno susrecete (na forumu, u mobilnom telefonu, televiziji), odgovoriti i pomoci onima koji postave pitanje u ovoj temi.

Lepo je videti kada neko ne pravi neke velike gramaticke greske a uz to ima i "bogat recnik".


Ne bi trebalo da vam bude glupo i neprijatno da pitate, niko se naucen nije rodio...

[jelenacv]

Svaka cast za ideju!
Ja imam puno nedoumica, i verujem da se vecina moze resiti razmenjivanjem znanja i informisanosti sa drugim ljudima.
Postoji nesto sto mi uvek bode oci - "trebala sam", "trebao si" - koliko se secam iz skole tako se nikada ne kaze, vec uvek "trebalo je da uradim...", "trebalo je da uradis..."
Jesam li u pravu?

[Se-Osiris]

Svaka cast za ideju!
Ja imam puno nedoumica, i verujem da se vecina moze resiti razmenjivanjem znanja i informisanosti sa drugim ljudima.
Postoji nesto sto mi uvek bode oci - "trebala sam", "trebao si" - koliko se secam iz skole tako se nikada ne kaze, vec uvek "trebalo je da uradim...", "trebalo je da uradis..."
Jesam li u pravu?

   Trebalo bi da jesi !

[jana]

Sadasnje vreme: treba + infinitiv glagola (pevati)  ili treba da+prezent glagola(pevam)

Proslo vreme: trebalo je +  infinitiv glagola (pevati) ili trebalo je +da prezent glagola(pevam)

Buduce vreme: trebalo bi +  infinitiv glagola (pevati) ili trebalo bi +da prezent glagola(pevam)

[jelenacv]

"nazalost" ili "na zalost"?
"ponekad" ili "po nekad"?
i sl.

[Se-Osiris]

"nazalost" ili "na zalost"?               "ponekad" ili "po nekad"?

  Na netu sam procitao da je nekada bilo pravilno na zalost [Пешикан М, Јерковић Ј, Пижурица М. Правопис српскога језика (нескраћено издање), Матица српска, Београд, 1993.] a da je danas pravilno pisati spojeno odnosno nazalost [Пешикан М, Јерковић Ј, Пижурица М. Правопис српскога језика (школско издање), Матица српска, Београд, 2006.] Kazu da i sa ovim izdanjem nas Pravopis i dalje ima dosta nedostataka pa je u pripremi novo izdanje.

  Ponekad ili po nekad - to nisam nasao ali koliko ja znam nekad je prilog prema vremenu a ponekad bi trebalo da je slozeni prilog (i da se pise zajedno) ali se to ne navodi u tekstu koji sam nasao i koji cu staviti ispod tako da ne mogu da tvrdim 100%.

   

САСТАВЉЕНО И РАСТАВЉЕНО ПИСАЊЕ РЕЧИ

   Састављено се пишу:

а) сложенице које имају само један акценат и у којима се први део не мења, на пример: Београд (Београда, Београду), голорук, пароброд, писмоноша, бездушан, југозападни, преполовити, извући;

б) називи становника насеља иако се имена тих насеља састоје од две акцентоване речи и пишу се одвојено; на пример: Новосађанин (према Нови Сад), Белоцркванка (према Бела Црква), Бјелопољац (према Бјело Поље);

в) присвојни продеви изведени од назива места ако се састоје од две акцентоване речи, нпр. горњомилановачки (према Горњи Милановац), јужноамерички (према Јужна Америка), кривопаланачки (према Крива Паланка);

г) речца не уз именице и придеве с којима сраста у сложенице, на пример:
- незнање, нечовек, незахвалност, незналица, небрига, непријатељ;
- непознат, неприродан, незрео, неписмен, невелик, невидљив;

д) именице преподне и поподне кад означавају у целини време дана пре 12 сати или после 12 сати, на пример: Цело поподне/преподне смо те чекали. Али, кад се овим изразом означава неки тренутак пре или после 12 часова, пише се растављено, нпр.: Доћи ћу сутра пре подне, одмах после доручка.;

ђ) сложени прилози као: малопре, покадшто, гдекад, гдегде, наједном, напамет, отприлике, снеруке и предлози: поврх, наместо, украј, уочи, подно;

е) речца нај- у суперлативу описних придева, на пример: најлепши, најлакши, најбољи, најјачи, најједноставнији.

  С цртицом између првог и другог дела пишу се полусложенице, ако сваки од саставних делова чува свој акценат и ако се први део не мења по падежима. Тако се пишу:

а) вишечлани називи места, на пример: Херцег-Нови (из Херцег-Новог, у Херцег-Новом), Иванић-Град;

б) две именице од којих једна одређује другу, а заједно означавају један појам, на пример: баш-чаршија, радио-аматер, рак-рана, ауто-пут, генерал-мајор, генерал-потпуковник;

   Растављено се пишу:

а) речца не у одричним облицима глагола, на пример: не знам, не верују, не долазимо, не питај, не може; изузетак су одрични глаголи нећу, немам, немој, нисам;

б) одричне заменице нико, ништа, никоји, ничији, никакав кад се употребљавају с предлогом, на пример: ни за кога, ни са ким, ни у чијем, ни пред каквим, ни за којим;

в) речца ли уз глаголе у упитним реченицама, нпр. Хоћеш ли доћи? Верујеш ли ми? Знаш ли то? и у упитним реченицама са да, на пример: Да ли би ми помогла? Да ли имаш новца?
   http://pravopis.tripod.com/sastavljeno_rastavljeno.html

[Maestro]

Ponekad se pise spojeno

[gemini-leo]

Svaka cast za ideju!
Ja imam puno nedoumica, i verujem da se vecina moze resiti razmenjivanjem znanja i informisanosti sa drugim ljudima.
Postoji nesto sto mi uvek bode oci - "trebala sam", "trebao si" - koliko se secam iz skole tako se nikada ne kaze, vec uvek "trebalo je da uradim...", "trebalo je da uradis..."
Jesam li u pravu?

glagol "trebati" postoji samo u tom obliku "trebalo bi/je..."

Rece mi profesor relativno daaaavno

[Se-Osiris]

glagol "trebati" postoji samo u tom obliku "trebalo bi/je..."
Rece mi profesor relativno daaaavno

   Gresis, u sadasnjem vremenu se ne kaze trebalo bi/je vec treba ili treba da, kao sto je Jana vec napisala.

[gemini-leo]

glagol "trebati" postoji samo u tom obliku "trebalo bi/je..."
Rece mi profesor relativno daaaavno

   Gresis, u sadasnjem vremenu se ne kaze trebalo bi/je vec treba ili treba da, kao sto je Jana vec napisala.

si,si...  ne videh to...